Kamere za brzinu u Srbiji: Gde su i kako funkcionišu

Srbija konstantno povećava broj fiksnih i mobilnih kamera za merenje brzine. Trenutno je aktivno nekoliko stotina kamera širom zemlje, a u planu je postavljanje još više u narednom periodu. U ovom članku pregledamo gde se nalaze, kako rade i šta treba znati o merenju brzine.

Vrste kamera za merenje brzine

U Srbiji se koriste tri osnovna tipa kamera za merenje brzine:

1. Fiksne (stacionarne) kamere — postavljene su na stub ili portal iznad puta. Rade 24/7 i automatski snimaju vozila koja prekorače ograničenje. Najčešće se nalaze na autoputevima, u tunelima i na opasnim deonicama. U Srbiji ih ima preko 200.
2. Mobilni radari — prenosivi uređaji koje policija postavlja na različite lokacije. Mogu da budu ručni (pistolj-radar), postavljeni na tronozac ili u policijskom vozilu. Njihova lokacija se menja svakodnevno.
3. Section control (prosečna brzina) — sistem od dve kamere koje mere koliko vam je trebalo da pređete određenu deonicu. Ako je prosečna brzina iznad ograničenja, dobijate kaznu. Trenutno aktivan na deonicama autoputa E-75 i u pojedinim tunelima.

Glavne lokacije fiksnih kamera

Najveća koncentracija fiksnih kamera je na sledećim lokacijama:

Autoput E-75 (Horgos – Niš)

• Deonica Horgos – Subotica (3 kamere)
• Deonica Subotica – Novi Sad (5 kamera, section control)
• Novi Sad – Beograd (8 kamera, najgušća pokrivenost)
• Beograd – Niš (12 kamera, uključujući tunele)

Autoput E-70 (Beograd – Zagreb pravac)

• Beograd – Stara Pazova (4 kamere)
• Stara Pazova – Sid (3 kamere)

Beograd — gradske saobraćajnice

• Bulevar despota Stefana (2 kamere)
• Bulevar Mihajla Pupina (3 kamere)
• Bulevar kralja Aleksandra (2 kamere)
• Obilaznica oko Beograda (6 kamera)
• Gazela, Brankov most, Ada most (po 1 kamera na svakom)

Merenje brzine — nema automatske tolerancije

Važno je znati: Srbija NE primenjuje automatsku toleranciju pri merenju brzine. Izmerena brzina je brzina koja se koristi za određivanje kazne. Popularno verovanje da se oduzima −10 km/h ili −10% potiče iz hrvatskog zakonodavstva i ne važi u Srbiji.

Merni uređaji imaju NDG (najveću dozvoljenu grešku), koja predstavlja metrološku nepreciznost uređaja:

Ove vrednosti se NE oduzimaju automatski od izmerene brzine. Međutim, NDG se može koristiti kao argument u žalbi ako smatrate da je uređaj bio nekalibiran ili da je greška uticala na rezultat merenja.

Koristite naš kalkulator kazni za brzinu koji na osnovu izmerene brzine pokazuje tačnu kaznu prema ZOBS tabelama.

Kako funkcioniše automatska kazna?

Kada kamera snimi prekoračenje brzine, proces ide ovako:

1. Kamera snima fotografiju vozila sa čitljivom registarskom tablicom
2. Sistem automatski identifikuje vlasnika preko baze registrovanih vozila
3. MUP sastavlja prekršajni nalog i šalje ga na adresu vlasnika vozila
4. Vlasnik prima nalog poštom (obično u roku od 7-14 dana od prekršaja)
5. Od dana prijema teče rok od 8 dana za popust ili za žalbu

Česte nedoumice

• Da li blicevi uvek rade? — Većina modernih kamera koristi infracrveni blic koji nije vidljiv golim okom. Odsustvo vidljivog blica ne znači da niste snimljeni.
• Šta ako nisam ja vozio? — Kazna se šalje na vlasnika vozila. Možete se žaliti i navesti ko je zaista upravljao, ali morate dostaviti podatke te osobe.
• Da li se može osporiti merenje? — Da, ako merni uređaj nema važeću overu (atestiranje) ili ako fotografija ne identifikuje jasno vaš automobil. Ovo je razlog za žalbu.
• Upozoravaju li nas oznake pre kamere? — Zakon ne obavezuje postavljanje upozoravajućih tabli, ali se u praksi često koriste. Međutim, odsustvo table ne utiče na zakonitost merenja.